Црквено појање4. Jul. 2016 • 05:32

Религија је најстарији и најбогатији извор уметности, јер је достојанство религије захтевало да материјална одећа, у коју се заодева истина, има форму лепу и уметничку. У служби Богу људи су приносили најбоље и најсавршеније од свог рада, па је религија тако узела у службу и архитектуру, скулптуру, живопис, музику, певање и говор. Све ове гране уметности развијале су се под окриљем цркве већ од многобоштва, преко старозаветне религије, па и у самом хришћанству.

Од свих грана уметности које су код православног хришћанског богослужења позване у службу литургијских циљева, највећу примену нашло је појање. То се види по мноштву богослужбених песама, изобиљу мотива и разноликости форме.

Хришћанство, као религија мира, љубави и једнакости пред Богом, дало је богат материјал за чисто религиозно песништво, а обичај да се пева при богослужењу у хришћанству освећен је примером Исуса Христа и његових апостола, који су побуђивали прве хришћане да прослављају Господа у псалмима, химнама и песмама духовним.

Највећи композитори света своје најлепше песме и композиције посветили су слави Бога и Његовој величини. У нашој православној цркви хорови су ти који, попут анђеоске песме узносе хвалу Богу, уздижу православни дух и снаже веру. Један од тих хорова је и хор „Свети Јован Богослов“, који наставља традицију црквеног певања многобројних певачких друштава у Шапцу, започету пре 140 година.

„Да могу од камења створити свираче
и од песка језерског играче,
а од лишћа свих гора певаче,
да ми помогну славити Бога,
е да би се и глас са земље
чуо међу хоровима анђела“

Св. Владика Николај Велимировић